Pišem "tajno" da svi vide.

Ne znam kojom metodom se drugi pisci služe i kako dobijaju inspiraciju za zanimljive knjige i članke, ali ovo je moja metoda.
Pisanje mi je način da odgovorim na ono na šta želim da dam komentar. Pisanje  navodno krijem a potajno se nadam da će ga neko posebno pročitati. Iza mističnosti i tajni se uglavnom krije baš ono što želim da bude pročitano i tako biva.
Raspaljivala sam odnose u svom životu pojedinim člancima, koje sam kasnije obrisala, ali tek onda kada su ipak pronašli put do konkretnih čitalaca i tako im tim putem rekla ono što imam.
Neki put treba biti pametan i prećutati, ili pametan pa taktički reći. To je efikasnije.
Ma, treba reći. Treba pojedincima staviti do znanja da nisu sami na ovoj planeti. Ne moraju se promeniti, ali vi ćete se osečati bolje.
Nekada se desi da ne planirano pogodim neku osobu o kojoj nisam ni razmišljala dok sam pisala, a ona se sama nađe.
Nekada se pronađu osobe koje bih htela da izbegnu po svaku cenu.
Sve u svemu naš život, naizgled miran i lep, već u samom startu nailazi na bojkot i probleme.
Šta je sa našom maštom. Šta je sa našom drugom stranom ličnosti? Šta je sa likom koji stvorimo baš onako nasuprot nama? Ali ga opišemo i oživimo tako da drugi prosto ne mogu da veruju da smo to izmislili. To je naš mač sa dve oštrice. I ono što je dobro i ono što nije. :)
Nije ni važan ishod...važno je da se piše.
Onaj ko te razume i shvati taj svet-blago njemu. Onaj ko ne shvati...njegov problem. Treba se samo okrenuti i nastaviti dalje. Takvi ljudi ne vrede u našim životima.