Srećnica

I dok ti se oči, protiv umora bore, I svakakve ti se stvari, provlače kroz san,

Ja želim da uklonim sve tvoje noćne more, I ulepšam ti svaki dan.

Volela bih da si tu, da dvorim nad tobom, da ti ispunjavam svaku želju,

Da te nasmejem kada si tužan, da dane provodiš u veselju.

Pravu sreću pronašla sam, onda kad sam tebe srela

U trenu si me sasekao pogledom, pala sam, a nisam htela…

Od tada si postao motiv, zbog koga bitke vodim,

Znam da bih volela tebe I da se ponovo rodim.

Trebalo je vremena, da shvatim, šta mi značiš,

Nije da sam zaljubljena, pa samo zbog toga zračiš,

Već je istina prava, da osećam nešto što nikada nisam pre,

A to je znak da si meni suđen, I da si moje sve.

Nije problem u pogledu mome, I da vidim ono što bih volela,

Taj sam problem nekada imala, pa me je ljubav bolela,

Ali sada ne, I kada sam tužna, znam da će proći,

Da će se sve dobro rešiti, I da ćeš mi opet na dlan doći.

Znam da je lepo, ali I da sa mnom nije lako,

Treba sa mnom izdržiti, to ne može svako.

To je opet znak, da smo mi, jedno za drugo,

Čim ti, najdraže moje, trpiš me dovoljno dugo.

Volim što te imam, I što postojiš, što si tu,

Volim što samo tebi poklanjam, ljubav svoju svu,

Nije mi žao, ne kajem se ni trena, daću ti sve,

Ljubav si mi krao, ne žalim zbog toga,ni malo ne.

Blago meni, ja sam prava srećnica, imam svoje blago,

I moram priznati, jako mi je drago.