Zahvalnica

Kada želiš da se baviš pisanjem, prvo proveravaš poverenje svojih najbližih i najdražih. Ne namerno, već spontano.
Pisci su posebni ljudi.
Žive u svom svetu, kao i ostali umetnici, ali oni o tom svom svetu moraju da pišu što realnije kako bi im se verovalo.
Taj svet zna da bude baš stvarno svakakav. Nekad preterano lep, nekad košmarno ružan.
Ljudi u tom svetu su često poznanici, ljudi iz viđenja koji se nađu pogodni za određenu ulogu. Ponekad, čak i obična žena u supermarketu zna da opčini pisca i od nje da stvori kandidata za glavnu junakinju. Nikada se ne zna.
Mašta može svašta.
Posebno naša, umetnička.
Zato je važno da nas drage osobe shvate i podrže.
Sve blokade u pisanju nastaju od nesigurnosti.
Zato se ovom prilikom izvinjavam svom mužu na svim sumnjama koje će mu moje knjige stvoriti. Takođe se i zahvaljujem na nesebičnoj podršci i razumevanju. Na inspiraciji.
Da mi tebe nije o drugim problemima bih razmišljala...ne bih mogla da se koncentrišem na knjigu.
Bez tebe sam samo korica knjige bez stranica.
Hvala što me čvrasto držiš.
Hvala što me voliš.
I.
Prv

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Srećnica

I dok ti se oči, protiv umora bore, I svakakve ti se stvari, provlače kroz san, Ja želim da uklonim sve tvoje noćne more, I ulepšam ti svaki dan. Volela bih da si tu, da dvorim nad tobom, da ti ispunjavam svaku želju, Da te nasmejem kada si tužan, da dane provodiš u veselju. Pravu sreću pronašla sam, onda kad sam tebe srela U trenu si me sasekao pogledom, pala sam, a nisam htela… Od tada si postao motiv, zbog koga bitke vodim, Znam da bih volela tebe I da se ponovo rodim. Trebalo je vremena, da shvatim, šta mi značiš, Nije da sam zaljubljena, pa samo zbog toga zračiš, Već je istina prava, da osećam nešto što nikada nisam pre, A to je znak da si meni suđen, I da si moje sve. Nije problem u pogledu mome, I da vidim ono što bih volela, Taj sam problem nekada imala, pa me je ljubav bolela, Ali sada ne, I kada sam tužna, znam da će proći, Da će se sve dobro rešiti, I da ćeš mi opet na dlan doći. Znam da je lepo, ali I da sa mnom nije lako, Treba sa mnom izdržiti, to ne može svako. To je op...
Прикажи све

Osho

Osho: Odnosi u ogledalu Nikada se ne zaljubljujete u osobu, već u svoju vlastitu sliku o njoj. A ta osoba neće ispuniti tu vašu sliku. Pre ili kasnije, realnost prodire. Dolazi do konflikta između snova i realnosti, između vaše slike i osobe koja je zaista sa vama, a koju ne poznajete. I tu dolazi do sukoba. “Dozvolite mi da vam kažem da ste sami u svom svetu. Nema nikoga drugog. I sve drugo što vidite su vaši vlastiti odrazi. Nikada niste izašli iz sebe. I zapravo, nema nikoga drugog osim vas u vašem svetu. Sve su to odrazi. Vi ste zatvoreni zbog tih odraza. Kada nekoga upoznate, da li zaista upoznajete tu osobu ili samo svoj odraz u toj osobi? Jeste li ikad ikoga zaista upoznali ili samo svoje vlastite odraze, vlastite projekcije? Čim nekoga upoznate, odmah počinjete da ga tumačite. Počinjete da stvarate određenu sliku o njemu. Ta slika je vaša. Osoba nije važna, samo vaša slika o njoj. Osoba se udaljava. Slika je sve jasnija i jasnija. Osoba je zaboravljena. I ...
Прикажи све